By Goran Novkovic
- 138
Kristalisani med je važna osobina kada je u pitanju autentičnost pčelinjeg meda
Svaki prirodni, kvalitetni med ima svojstvo da kristališe neke vrste brže a neki sporije. To znači da je kristalisani med ili takozvano stvrdnjavanje potpuno normalna pojava i njegovo prirodno svojstvo. Kristalizacija se javlja kod svih vrsta tečnog meda. Postoji i med koji može kristalisati i u saću ukoliko se čuva dovoljno dugo, posebno kada je izložen delovanju hladnoće. To je u stvari normalna pojava i najbolji dokaz da se radi o prirodnom pčelinjem medu.
Brzina kristalizacije zavisi od nekoliko faktora
Različite vrste meda ne pokazuju podjednaku brzinu kristalizacije. Da li će neka vrsta meda brže ili sporije kristalisati zavisi od sadržaja i odnosa količine groždanog i voćnog šećera. Takođe i od temperature na kojoj se med drži. Do tog procesa dolazi uglavnom zato što med predstavlja prezasićen rastvor prostih šećera i sadrži više šećera nego što može ostati u rastvoru. Zapravo glukoza koja se nalazi u medu pod uticajem određene temperature se menja i ne može da ostane u tečnom stanju.Zbog toga se u sadržaju formiraju kristali. Tako kristalisani med dobija kremast sastav koji se kasnije pretvara u čvrstu koegzistenciju. Kristalizacija je rezultat stvaranja monohidrata glukoze koji variraju po broju, obliku, dimenziji i kvalitetu, a što zavisi od sastava meda i uslova skladištenja. Tako ukoliko je niži sadržaj vode a viši sadržaj glukoze u medu kristalizacija je brża. Drugim rečima ako je med gušći pre će ukristalisati.
Međutim, veoma je bitna i temperatura. Tako, niska temperatura tj. hladni uslovi manje ili više podstiču kristalizaciju meda dok neke vrste meda, pod izvesnim okolnostima, kristališu čak i pri toplim uslovima skladištenja. Treba ipak naglasiti da pri temperaturi iznad 25°C i ispod 5°C kristalizacija ne nastaje. Optimalna temperatura za brzu kristalizaciju oko 14° C. Naglasimo i to da med koji se drži u frižideru vrlo brzo kristališe.
Kristalizacija je prirodan fizičko-hemijski proces pri kome kristalisani med zadržava sve hranljive i dijetetske osobine.
Nasuprot tome zagrevanje meda, na bilo koji način, posebno na temperaturi višoj od 45° C u njemu se termički degradiraju i uništavaju mnogi njegovi dragoceni i korisni sastojci kao što su; eterična ulja, holin, vitamini i dr., zbog čega med gubi svoju pravu vrednost.
Mnogi potrošači još uvek misle da ukoliko se med kristališe da je to loš znak odnosno da je takav med falsifikovan sa šećerom što je ogromna greška. Zato umesto da izbegavate kristalisani med, trebalo bi da mu date prednost zašto postoje mnogi razlozi što ste mogli i sami da zaključite. Treba znati da je kristalisani med istog kvaliteta kao tečni. U mnogim zemljama kupci meda su naviknuti da kupuju samo kristalisani med. Za takav med mogu biti sigurni da je prirodan, on ima i nekih drugih praktičnih prednosti nad tečnim medom. Sa takvim medom je lakše manipulisati zatim, on je i po ukusu nešto prijatniji od tečnog meda iste vrste. Zapravo njegov ukus je najčešće nešto prijatniji zbog čega mu, oni koji su upućeni u kristalizaciju, daju prednost.
