By Goran Novkovic- 2.048
Перга – ферментисани полен
Перга је веома цењен пчелињи производ који настаје од полена. Полен је прах који пчеле сакупљају са разних цветова у природи.
На својим задњим ножицама пчеле уносе лоптице поленовог праха у кошницу.
Грануле полена пчеле складиште у ћелијама саћа, успут им додајући супстанце које покрећу сложене биохемијске процесе. При овом складиштењу, пчеле разбијају грануле полена и слажу их слој по слој правећи од полена малу погачу, због чега је перга у народу позната и као „пчелињи хлеб“.
Под дејством ензима из пчелињих излучевина као и бактерија и гљивица, које чине природну микрофлору пчелињих заједница, долази до млечно-киселинске ферментације. У току овог процеса, између осталог, долази и до пуцања целулозне опне самих поленских честица. На тај начин долази до ослобађања свих корисних супстанци из честица полена (витамина и минерала о којима ће се посебно говорити даље у тексту). Ове супстанце иначе нису доступне када се користи чист полен, због тога што људи у својој цревној флори немају бактерије које могу да разграђују целулозу, те честице полена пролазе кроз дигестивни тракт „несварене“. Дакле, у свакој ћелији саћа напуњеној са 120 до 180 mg полена, сложеним биохемијским и микробилошким процесима добија се стабилан, високо нутритиван производ – перга. Пчеле пергу користе у сопственој исхрани, посебно када је у питању развој и јачање нових генерација. Мешањем поленових зрна која потичу са различитих биљака и различитог су биохемијског састава, добија се производ комплексног хемијског састава и дугог рока трајања.
Анализа перге – запањујући садржај минерала и витамина
Витамини
B1 (тиамин) – коензим који учествује у метаболизму шећера и аминокиселина, има важну улогу у правилном функционисању нервног система
B2 (рибофлавин) – прекурсор коензима FAD и FMN који су незаобилазни чланови ланца дисања у ћелијама
B3 (ниацин, никотинска киселина) – прекурсор коензима NAD и NADP који учествују у бројним биохемијским реакцијама метаболизма, његов недостатак изазива умор, исцрпљеност и немир, као и општи поремећај метаболизма
B5 (пантотенска киселина) – прекурсор коензима А који учествује у метаболизму угљених хидрата, масти и аминокиселина
B6 (пиридоксин) – учествује у метаболизму протеина и аминокиселина
B7 (биотин, витамин H) – неопходан за функционисање ензима који учествују у синтези масних киселина
B9 (фолна киселина) – учествује и у метаболизму ДНК, аминокиселина, холестерола и кофактор је ензима који имају важну улогу у ћелијској деоби и расту ћелија што је посебно важно код трудница и мале деце
E – заједно са витамином C учествује у антиоксидативним реакцијама (уклањање слободних радикала из организма)
D – важан у процесу минерализације костију, његов недостатак изазива рахитис
K – има важну улогу у процесу згрушавања крви
C (L-аскорбинска киселина) – има антиоксидативна својства и важан је за правилно функционисање имуног система
флавоноиди (познати као витамин P) – група једињења биљног порекла за које је доказано да код људи имају антиалергена, антиинфламаторна и антиоксидативна својства
β-каротен (прекурсор витамина А) – учествује у епитализацији коже и слузокоже, важан је за здраве очи и добар вид
Микроелементи (N, P, S, I, Na, K, Ca, Fe, Mg, Mn, Zn, Se)
Сви ови микроелементи неопходни су за правилан раст, развој и функционисање људског организма. Азот, фосфор и сумпор су градивни елементи свих протеина и нуклеинских киселина. Јод је неопходан за правилан рад штитне жлезде и синтезу хормона који учествују у готово сваком физиолошком процесу. Натријум,калијум и калцијум, поред тога што су најзаступљенији електорлити у људском телу, имају важну улогу у функционисању нервног система. Калцијум учествује у изградњи коштаног ткива. Гвожђе везује кисеоник за црвена крвна зрнца која га транспортују по целом телу. Јони магнезијума, калцијума, мангана, цинка, селена и гвожђа имају важну улогу кофактора бројних ензима без чије активности метаболизам не може правилно да функционише.